Lepota je u svestranosti

Foto: Dejan Milićević

Slavica Tripunović, poznatija kao Miss Dajana, svojevremeno je ponela laskavu titulu najlepše devojke u Jugoslaviji 1991. godine.  Ipak, njena pobeda nije ostala  u senci nemilih dešavanja, pa je u tom presudnom trenutku imala veliku podršku medija. Danas se u njima pojavljuje sa merom koja joj odgovara i ne eksponira se u javnosti bez posebnog povoda. Može se pohvaliti  uspešnom muzičkom karijerom koja traje skoro dve decenije, a u međuvremenu kao hrabra preduzetnica bavi se različitim privatnim poslovima od kojih joj je uzgajanje ruža najomiljeniji. Poput Malog princa koji se brinuo o svojoj ruži, tako i Dajana pažljivo neguje svoje raskošno  cveće. Ako se na momenat prisetimo Egziperijevog junaka i njegove odanosti prema cvetu, to je ništa drugo nego slika jedne ruže koja zrači u njemu kao plamen sveća. A samo jedan dašak vetra ga može ugasiti.

Upravo od priče o ružama započeli smo intervju o lepoti, nezi i važnosti činjenice da se samo srcem dobro vidi i da je suština očima nevidljiva. Zato je lepota u svestranosti i neprestanom učenju, kako ističe naša sagovornica. Svakako da je pojavnost bitna, posebno za nekoga ko se pojavljuje u medijima, ali to nije sve. Kao sastavni deo zvaničnih priprema za učešće na Svetskom takmičenju za mis u Atlanti, podrazumevale su se i obuke za scenski nastup, bonton i protokol u različitim priikama.

Koliko vremena izdvajate za svoju negu i šta ona podrazumeva?

Moja koža je jako osetljiva, baš kao i ruža. (smeh) Pošto imam suvu kožu, vrlo rano sam se posvetila intenzivnoj nezi kako bih je zaštitila od negativnih faktora. Od svoje petnaeste godine koristim blage kreme bez konzervanasa i alkohola, a lagani piling izvodim jednom nedeljno u kućnim uslovima. Na taj način uklonim odumrli sloj ćelija sa površine kože i moje lice istog trenutka dobije sjaj.

Kako izgleda jedan Vaš dan?

Volim da ustanem rano i svoj dan započnem opuštajućom šetnjom u prirodi. To mi pruža energiju za sve ono što sledi – planiranje svih aktivnosti kao što su briga o sinu, nabavka hrane, kuvanje, poslovne obaveze, ali i večernji izlazak sa prijateljima. Radoholik sam i prezirem inertnost. Upravo zbog toga što sam neprestano u pokretu, nemam problema sa viškom kilograma, iako već izvesno vreme ne vežbam. Praktikovala sam intenzivno vežbanje pod određenim kontrakcijama mišića i taj vid aktivnosti mi je zaista prijao.

Na koji način se hranite i koje jelo Vam je omiljeno?

Hranim se zdravo i obožavam kuvana jela bez previše mesa. Važno mi je da unesem dovoljno voća, povrća, ali i vode koja je veoma bitna za izgled kože. Kuvanje mi predstavlja pravo uživanje i njemu se posvećujem u potpunosti jer su mi  pored zdravlja važni  estetika, dekoracija i kolorit. Kineska i japanska kuhinja su posebno egzotične. Trudim se da izbegavam slatkiše, ali ako ponekad sebi i dopustim „slatki greh“, to bude u granicama umerenosti. Sa godinama sam naučila da je balans upravo u umerenosti, a ne u strogom odricanju.

Kako očuvati prirodnu lepotu u periodu kada smo previše aktivni, zauzeti i ne preostaje nam vreme da se posvetimo samo sebi?

Od tate sam nasledila sklonost ka zapisivanju obaveza i sve što zavedem u svoju beležnicu, trudim se da obavim odgovorno i savesno. Kao preduzetnica vodila sam tim sopstvenim primerom i smatram da samo na taj način možemo postići uspeh – tako što uvek krećemo od sebe. Sve se može postići uz adekvatnu organizaciju, pravovremeno planiranje, određivanje prioriteta i dobru volju. Umeti sa ljudima je od izuzetne važnosti. Posebno kada niste uslovljeni i vezani kompromisima, nego ste potpuno slobodni da svoje odnose kreirate kako bi u njima svi bili zadovoljni. Uvek sam otvorena za inovacije i konstruktivne predloge, naročito u društvu mladih i vedrih ljudi koji čine da ovaj svet bude lepše i bolje mesto za svakog od nas. Takođe, preciznost je nešto što je važno kada realizujemo svoje ideje u budućnosti, a meni je ona pomogla da odnesem pobede u streljaštvu koji mi je dugo bilo hobi. Neohodno je samopoštavanje, od njega sve polazi. Recite sebi baš kao i ruža Malog princa – ja nisam trava, već ruža. Moram da istrpim dve, tri gusenice, ako hoću da upoznam leptire. Izgleda da su tako lepi…