Stomatologija

Žućkasta, tvrdja naslaga uz ivicu desni koju četkica ne pomera – to je zubni kamenac. Nije estetska sitnica: kamenac je glavni lokalni krivac za upalu desni, a nelečena upala desni je prvi korak ka parodontopatiji i gubitku zuba. Od plaka do kamenca za nekoliko dana Na zubima se satima posle pranja formira plak – mekan

Zube perete dvaput dnevno, svakog dana, čitavog života – i upravo zato rutina lako preraste u automatizam pun grešaka. Evo šta dokazano radi, a šta je samo navika. Osnova: dva minuta, dvaput dnevno, sa fluoridom Perite zube dva puta dnevno, dva minuta, pastom sa fluoridom (kod odraslih najmanje 1450 ppm F). Fluorid remineralizuje gleđ i

Mlaz vode pod pritiskom koji ispire ostatke hrane između zuba – irigator zvuči kao savršen dodatak kupatilskoj polici. I jeste koristan, ali samo kada znate šta radi, a šta ne. Kako radi i šta dokazano postiže Oralni irigator pulsira mlaz vode koji ispire labav plak i ostatke hrane iz međuzubnih prostora, ispod ivice desni i

Loš zadah je tema o kojoj se ne priča – a muči mnoge. Ako sumnjate da ga imate, niste sami: halitoza je jedan od najčešćih razloga posete stomatologu, i u velikoj većini slučajeva ima rešenje. Prvi korak: utvrditi da li problem uopšte postoji Zabrinjavajuće često ljudi veruju da imaju loš zadah, a objektivno ga nemaju.

Mala, beličasta ranica na unutrašnjosti obraza ili usne koja peče pri svakom zalogaju – aftu je verovatno imao svako od nas. Dobra vest je da afte nisu zarazne i najčešće prolaze same. Loša vest je da, dok traju, umeju da učine jelo i pričanje pravom mukom. Šta su afte – i šta nisu Afta je

Razmak između gornjih srednjih sekića – dijastema – nekima je zaštitni znak, a druge muči pri svakom osmehu. Dobra vest: danas se zatvara predvidljivo i često bez agresivnog brušenja. Ali pre bilo kakve estetike, prvo pitanje je – odakle razmak uopšte. Odakle dolazi dijastema Najčešći uzroci su nesrazmera između veličine zuba i vilice (nasledno), izražena

Mislica „propustio/la sam voz – aparatić je za tinejdžere“ sprečava mnoge odrasle da uopšte pitaju. Istina je suprotna: zubi se mogu pomerati u svakom uzrastu, a broj odraslih koji ispravljaju zube raste iz godine u godinu. Zašto zubi uopšte postaju krivi Najčešće je reč o nasleđu – veličina zuba i veličina vilice se nasleđuju nezavisno,

Ako vam zubi pri sklapanju ne dolaze u ravnotežan dodir – jedni se udaraju pre drugih, jedete više na jednu stranu ili vam se vilica „pomera“ pri zatvaranju – imate nepravilan zagrižaj, odnosno malokluziju. To je najčešći ortodontski problem uopšte i, što je važnije, nije samo pitanje izgleda. Šta je zapravo malokluzija U idealnom zagrižaju

Zamislite da posle hirurškog zahvata ranu „premazemo“ pripremljenim delom vaše sopstvene krvi, koncentrovanim na ćelije koje pokreću zarastanje. To je PRF – fibrin bogat trombocitima, tehnologija koju u ESTERI rutinski koristimo kod implantoloških i hirurških zahvata. Kako se dobija PRF Pred zahvat uzimamo malu količinu vaše krvi – kao pri običnoj laboratorijskoj analizi. Krv se

Dva najčešća pitanja na implantološkim konsultacijama kod starijih pacijenata: „Imam šećer, da li to menja nešto?“ i „Uzimam lekove za kosti, da li smem na implant?“ Odgovor na oba je ohrabrujući – uz uslove o kojima zavisi sve. Implantati i dijabetes Dijabetes usporava zarastanje i povećava rizik od infekcije, pa su implantati kod nekontrolisane šećerne