Da karijes boli, znamo. Da bi zubobolja imala veze sa mozgom — zvuči daleko. Ipak, poslednjih godina niz velikih epidemioloških studija pokazuje stabilnu vezu: osobe sa parodontopatijom i gubitkom zuba imaju statistički veći rizik od kognitivnog opadanja i demencije u starijem dobu.
Šta je dokazano, a šta nije?
Meta-analize longitudinalnih studija pokazuju povezanost između parodontopatije, gubitka zuba i kasnijeg kognitivnog opadanja. To je korelacija, ne dokaz uzročnosti: moguće je da hronična upala iz usta doprinosi opadanju, ali i da ljudi sa ranim kognitivnim promenama ređe održavaju zube. Razumna je pretpostavka da hronična upala u ustima nije samo „lokalna stvar“; zdrava usta su u svakom slučaju deo nege celog organizma.
Mogući mehanizmi
Struka razmatra nekoliko puteva: bakterije iz parodontnih džepova i njihovi toksini koji ulaze u krvotok, sistemska upala koja opterećuje krvne sudove, kao i gubitak zuba koji smanjuje žvačnu stimulaciju i menja ishranu starijih osoba.
Praktična poruka
Ne treba paničiti — treba prati zube. Dva puta dnevno dva minuta, interdentalna higijena, redovan pregled dva puta godišnje. To su iste stvari koje čuvaju zube; da možda čuvaju i više od toga, dodatni je razlog da se ne odlaže. Više: parodontologija — lečenje desni.
Najčešća pitanja
Znači li karijes da ću oboleti od demencije?
Ne. Veza je statistička i umerena; zdrava usta su jedan od mnogih faktora zdravog starenja.
Vredi li „zarad mozga“ lečiti desni?
Vredi svakako — zbog zuba; da li lečenje desni štiti i mozak, nauka još nije dokazala.
Davno niste bili na pregledu? Godine se nadoknade. Zakažite pregled u ESTERA. Kontakt: 066 378 372 ili kontakt strana. ESTERA, Bokeljska 7, Vračar.
Literatura
- Periodontal health, cognitive decline, and dementia: systematic review and meta-analysis
- Tooth loss and risk of cognitive decline: meta-analysis of cohort studies