Tiha, savršena, divlja, ali smerna – uvek je lepota. Bilo da je potpuno prirodna ili potpomognuta savršenim mogućnostima nege kože, lica, kose, ona je uvek jedinstvena. Njeno vreme je jedino vreme bez granica, otvoreno; vreme u kome nikad nije rano (za negu) i nikad nije kasno. Lepota podseća nas na prošlost sa blagim strahom u sadašnjosti i neizvesnim pogledom u budućnost. Dozvolite sebi da je sve moguće.
Lepota je oduvek predstavljala statusni simbol. Lepa i uspešna? Status, ali i forma koja se nosi i otkriva možda više od diplome, jer sve vreme ovog sveta može da traje, da čeka ili čak “da se popravi”, na sreću.
Zato je vreme krize pravo vreme da se na “mala”, ali prava vrata, vratimo već tradicionalnom proverenom i logičnom sopstvenom putu, jer LEPOTA JE STVAR ODLUKE!
Lepota, ne samo duše, već i briga, ona istinska, gde nega mora da se vrati u sistem svakodnevnih obaveza i navika, ne kao imperativ, već kao ključ za otvaranje riznice iskustva. Nema te stvari koje koža ne može da popravi iznutra kao i spolja. Stoga, slobodno se smejte i kad nije smešno, jer je u tome lepota i to ovaj pojam čini tako širokim, a ipak tako definisanim.
Opevana u čuvenim pesmama, stihovima, umetničkim delima, filmovima, nikad zaboravljena, ponekad sakrivena od pogleda poznavaoca lepote – lepota koja će spasiti svet – pa zašto da ne spasi i nas?
Tekst: Anita Lazić Todorović
Foto: Marko Todorović