Samospoznajom do individualne lepote

Kada se još kao dete zaljubite u fotografiju, onda je obrazovanje i  usavršavanje u tom smeru očekivan sled stvari. Za mladu Nataliju Kunić koja iza sebe već ima nekoliko grupnih izložbi u Kući kralja Petra i Dorćol platzu fotografija je velika ljubav i profesionalno opredeljenje, a njen talenat prepoznat je i od stručnjaka za medije u lifestyle magazinima kao što su Gloria, Hello, Story, Politikin Bazar. Dok priprema fashion performans „Ritual of Seduction“ koji će biti održan 19. oktobra u 20h na Obilićevom vencu, sa nama je razgovarala na temu lepote kao nepresušne inspiracije, insistirajući na različitosti i autentičnosti o čemu posebno svedoče njene autorske fotografije.

Kako se odupreti ukalupljenosti u koncept univerzalne lepote 21. veka? U kojoj meri žena ipak može sačuvati svoj identitet, ako uzmemo u obzir da su zahtevi modernog doba previsoki i izuzetno strogi?

Univerzalnom lepotom neminovno gušimo individualnu. Svako od nas treba da pronađe svoj balans i tek kad u sebi sagledamo lepotu, možemo je pronaći i u drugima. Okrenutost ka ekstremitetima ima opravdanje samo ukoliko je reč o apsolutnoj autentičnosti – jedino  tada ima pravu vrednost. Svedoci smo besciljnog fotografisanja bez konkretne poruke i jasnog smisla. Prisustvo na  društvenim mrežama  i drugim modernim platformama treba da nam posluži  kao svojevrsna promocija sopstvene ličnosti i našeg rada, kao portfolio, zašto da ne? U suprotnom, lako možemo podleći uticaju lajkova i podizanju lažnog samopouzdanja. Suština je da mreže za nas budu afirmativne. Bitno je kako mi upravljamo njima, a ne da  dopustimo da one vladaju nama. Korisne su kada pružamo nove ideje, kreiramo svoju priču, nudimo praktične informacije, širimo vidike i ne treba da ih doživljavamo kao potvrdu vlastitih vrednosti, umeća i znanja. Zato je važno da shvatimo da sve treba da ima svoju meru. Prihvatanje dolazi sa sazrevanjem i odrastanjem. Samo iskustvom čovek može da obogati svoj stil.

Po čemu se izdvaja dobra fotografija i šta je sve potrebno da biste dobili takvu?

Za dobru fotografiju bitno je da se poštuje anatomija tela, kao i da se prilagodi svetlo jer određene vrste svetla daju drugačije vrste senke. Ako osoba ima mekane crte lica, može se fotografisati iz oštrog ugla. Međutim, neko sa snažnim crtama, treba da bude fotografisan  uz mekše svetlo kako bi se ublažile kontrasti. Na taj način se izbegava naglašavanje pojedinih nepravilnosti. Šminka je praktična zato što se njome mogu istaći lepe crte, mada su često žene bez šminke lepše i prirodnije. Uostalom, sve što je drugačije, može biti lepo. Za stvaranje dobre fotografije treba odabrati pravi kadar,  prilagoditi se vremenskim prilikama, prigodi, ali i modelu. Poželjno je da pre nego što „uslikamo“ objekat ili osobu, razmotrimo subjekat svoje fotografije iz više uglova.  Od najvećeg značaja je svetlo, ali je važna i scenografija, tačnije sve ono što pruža atmosferu kako bi se osoba osećala dobro ne bi li i fotografija na kraju bila takva. Ponekad kao fotografi možemo izazvati reakciju ili emociju kod modela kako bi fotografija bila što prirodnija i spontanija. Tačno je da svako od nas zna svoj omiljeni ugao i  pozu, ali kada se u modelu probudi neko osećanje, tada skida masku i više nije običan  pozer, ne namešta se, već sve teče lagano – on se prikazuje onakvim kakav zaista i jeste.

Neretko je za dobru fotografiju dovoljan i sekund, ali svaka jedinstvena fotografija ipak  zahteva određeno vreme predviđeno za pripremu i zato je značajno sve segmente nastanka jednog takvog dela uobličiti u celinu. Kada se ujedine znanje, veština, talenat, ideja, energija i trenutak – tada se sve uskladi i postane harmonija. Ako je osoba opuštena i oseća se prijatno,  ima otvorenu i zdravu komunikaciju sa fotografom. Tako se neguju odnos poverenja i  poštovanja, kvalitetna saradnja i obostrano razumevanje.

Šta je za Vas lepota?

Da bi se došlo do valjane definicije lepote, potrebno je što više eksperimentisati i  primenjivati različite stilove umetničkog izraza. Postali smo opsednuti sobom, društvenim mrežama i selfijima. Popularnost se meri lajkovima i šerovima. Živimo u paralelnoj  realnosti. Neprimereno je pojavljivati se sa istim pokretom, pozom, pogledom, bez smislene poruke koju fotografija šalje. Lepota je spoznaja da u svemu lepom postoji ružno, kao što u svemu ružnom možemo videti lepo. Što smo otvoreniji za lepotu, to smo više  kritički nastrojeni. Lepa fotografija prodaje krajnji proizvod. Dobra pak beleži momenat kada je osoba oslobođena svih kočnica i  sebe prikazuje onakvom kakva zapravo  jeste. Lepa fotografija je savršena, poštuje sve unapred utvrđene parametre, ali često je dobra ona koja nije savršena. Ona govori.

Još od antike umetnički prikaz žene podrazumeva imperativ idealizacije. To se u savremenom načinu prikazivanja lepote postiže fotošopom.  Koji je Vaš savet da se ne izgubimo u digitalnom dobu?

 Posmatrajući istoriju lepote, iz svake ere se može sačuvati po nešto značajno što se može uklopiti u moderni stil kao detalj koji našoj pojavnosti pruža posebnu draž. Fotografija svakako treba da podrazumeva poznavanje fotošopa. To je izuzetno  koristan  alat, ako se tako prihvati od samog početka. Međutim, danas ima negativnu konotaciju upravo zbog zloupotrebe. Ako se fotošop koristi u razumnoj meri za uklanjanje modrice, neke nečistoće, nepravilnosti, onda zaista ima smisla. Treba ga upotrebljavati,  ali svakako izbeći fenomen plastike i zaleđenog lica. Nesavesno korišćenje fotošopa i prikazivanje nerealne slike odvaja nas od same suštine.  Smanjuju se i povećavaju atributi, sužava struk, izdužuju noge, ali kada bismo kao žene bolje poznavale svoje telo, mere, obim i pri tom umele da odaberemo odgovarajuću garderobu koja će isticati naše fizičke kvalitete, a sakriti nedostatke, ne bi bilo potrebe za fotošopom. Ako imamo jača ramena, ona se prikrivaju, kada želimo da naglasimo noge i dobijemo obline, široke pantalone su odlično rešenje. Struk se sužava kaišem, pojasom, kostimom, a ženstvenost  postiže harizmom, originalnošću, prirodnošću.

Kada promenimo pogled na svet, on se neminovno menja. Šta tada možemo saznati, osetiti i doživeti?

 Ako verujemo u sebe, ništa ne može da  naruši naš integritet i svest o sebi.  Ukoliko se  mentalno, duhovno i fizički razvijamo,  gradimo jak  karakter koji se uspešno odupire trenutnim hitovima rušeći stereotipe. Kada istinski upoznamo sebe,  nepogrešivo osećamo šta nam  je potrebno, a šta ne. Onog trenutka kada iz različitih razloga postanemo  nezadovoljni sobom, postajemo meta za aktuelne trendove, a zapravo od njih treba uzeti samo ono što nam se dopada i što se uklapa u naš lični svet. Jer, stil varira od trenutnog raspoloženja, okruženja, okolnosti; menjaju se detalji, ali suština ostaje  ista – lepo je ono što nas izdvaja i čini jedinstvenim.

Tekst: Ivana Gavrilović Stanković